Kragujevac, 21.april - Komisija za rodnu ravnopravnost od 2009. godine saradjuje sa UN Women (ranije UNIFEM) kroz program “Unapređenje socio – ekonomskog položaja žena u Srbiji i Crnoj Gori” koji UN Women sprovodi na teritoriji ove dve republike. U 2010.godini ova saradnja je tekla kroz projekat “Jačanje kapaciteta Komisije” koji se završava 21. Aprila 2011.godine. Prema rečima članice Komisije, predstavnice NVO sektora, Vere Simić, Bavljenje pitanjima rodne ravnopravnosti na institucionalan način je novo u Srbiji, ne postoji dovoljno znanja ni iskustva koje bi moglo da se prenese, pa je bilo potrebno dodatno izgraditi kapacitete i uspostaviti sistem funkcionisanja Komisije kako bi se postigli konkretni rezultati i uopšte stvorili uslovi da Komisija radi posao koji joj je od strane Gradskog Veća poveren. Kragujevačka komisija je prva, možda još uvek i jedina u Srbiji, koja se bavi uspostavljanjem osnova rada Komisije kao institucije, istakla je Simić. U svom radu Komisija je donela osnovna pravna akta koja utvrđuju njen položaj i uslove rada, Program rada, Poslovnik o radu, Opis poslova.., Strategiju komunikacije koja se odnosi na komunikaciju među samim članovima Komisije, prema javnosti i prema donosiocima odluka. Na taj na čin, kaže g-đa Simić, „uspostavljeni su temelji rada budućih tela i pojedinaca koji će se baviti pitanjima rodne ravnopravnosti u Kragujevcu . Ova dokumenta predložena su Gradskom Veću i očekujemo njihovo usvajanje na prvoj sednici Veća . Na istoj sednici očekujemo i da Veće poveri Komisiji da uradi plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova što je i zakonska obaveza svakog poslodavca.” 01. Decembra 2010.godine puštena je u rad internet prezentacija Komisije (web sajt) na adresi www.ravnopravnostkg.com , a zbog popularnosti i lakseg pristupa većeg broja zainteresovanih korisnika otvorena je i Facebook stranica i profil pod imenom Ravnopravnost kg. Na ovaj način građanima je omogućeno da vide čime se Komisija bavi, postavljaju pitanja i daju sugestije i predloge za naš dalji rad. Pored aktivnosti Komisije, na ovoj internet adresi mogu se naći svi propisi koji se tiču rodne ravnopravnosti, kao i vesti o značajnijim aktivnostima drugih gradova i opština i Uprave za rodnu ravnopravnost.
Komisija od jeseni 2010. radi na uspostavljanju sistema rodno osetljive statistike. Cilj prikupljanja podataka je sagledavanje stanja i položaja žena i muškaraca, a radi predlaganja daljih mera unapređenja njihovog položaja. Prikupljaju se podaci o broju zaposlenih žena i muškaraca i rukovodioca u svakom javnom preduzeću i ustanovi, u određenom broju privatnih firmi sa teritorije Kragujevca, zatim o broju žena i muškaraca korisnika penzija po vrstama penzija, kreditnoj zaduženosti, vlasništvu i slično. Podaci se prikupljaju i za učenike osnovnih i srednjih škola sa teritorije Kragujevca, o broju dečaka i devojčica koji su upisali odnosno završili školsku godinu, kao i o broju dečaka i devojčica romske nacionalnosti, pa očekujemo da će jednom uspostavljen sistem vođenja podataka dati konkretne rezultate i kasnije pokazati gde određene kategorije stanovništva imaju problem i omogućiti konkretne predloge za uklanjanje tih problema.
Članica Komisije, odbornica Slavica Miljković Petrović, podsetila je da je Komisija za rodnu ravnopravnost grada Kragujevca u saradnji sa UN WOMEN (United Nations Entity for Gender Equality and the Empowerment of Women) organizovala predstavljanje rezultate istraživanja „SOCIO EKONOMSKI POLOŽAJ ŽENA I MUŠKARACA“, istraživanja o položaju i stavovima građana Kragujevca koje je za potrebe Komisije radio CeSID, i to: OKRUGLI STO na temu „ekonomski razvoj, zapošljavanje, preduzetništvo“ i TRIBINU na temu „porodica i briga o deci, porodični budžet, vlasnički odnosi“.
Kroz saradnju sa UN Women (ranije UNIFEM) kroz Rodnobudžetsku inicijativu sprovedeno je istraživanje o položaju žena i muškaraca (rodni barometar) sa ciljem razumevanja stanja, stavova i položaja žena i muškaraca u Kragujevcu; urađena je analiza mera i programa lokalne samouprave po pitanju podsticanja preduzetništva i zapošljavanja; sagledan rad Komisije, rezultati i kapaciteti, potrebe i mogućnosti. Okrugli sto i tribina organizovani su radi predstavljanja rezultata tog istraživanja i predloga daljih mera.
Tribina je bila fokusirana na odnose u porodici, utrošenom vremenu na rad za porodicu i u porodici, brigu o deci, odlučivanje u porodici, udeo u vlasništvu muškaraca i žena, kućni budžet, koliko su zaduženi a koliko štede žene i muškarci u Kragujevcu. Tribina je bila otvorenog tipa pa su učestvovali i građani, međutim odsustvo muškog dela publike pokazalo je da se porodica i dalje smatra ženskom temom. U poređenju sa još nekoliko istraživanja rađenih na teritoriji Srbije, pokazalo se da se srpska porodica danas nalazi negde izmedju tradicionalne i moderne, a da je njenu modernizaciju zaustavila „borba za preživljavanje“
Okruglom stolu prisustvovali su relevantnih institucija i organizacija koje se bave pitanjima ekonomskog razvoja, zapošljavanja, razvoja preduzetništva i osnaživanja žena, cilj održavanja okruglog stola bilo je predstavljanje stanja i stavova građana ali i utvrđivanja preporuka donosiocima odluka za podsticanje razvoja privrede i zapošljavanja. Slavica je posebno naglasila da su na okruglom stolu donete preporuke za podsticanje ženskog preduzetništva kroz programe koje finansira grad na taj način što će se u BIC-u predvideti određen broj mesta za poslove koje su osmislile i vode žene, ali i tako što će se kroz druge razvojne programe usmerene na razvoj preduzetništva prilikom raspisivanja uslova odrediti jedan broj grantova koji će se dodeliti ženama preduzetnicima, kao i pokretanje kampanje za promenu načina razmišljanja i jačanje svesti o važnosti doživotnog učenja kao i o mogućnostima uticaja na život zajednice. Ove preporuke Komisija će uputiti Gradskom Veću na usvajanje.
Slavica Miljković najavila je i da postoji mogućnost da UN Women nastavi saradnju i pružanje pomoći kragujevačkoj Komisiji, naročito u delu sastavljanja Izveštaja o stanju rodne ravnopravnosti u gradu Kragujevcu, što je ozbiljan zadatak koji predstoji a koji nisu radile druga tela koja se bave pitanjima rodne ravnopravnosti u Srbiji.
